На Пр­вом ме­ђу­на­род­ном сту­дент­ском би­је­на­лу умет­но­сти књи­ге би­ли смо у при­ли­ци да ви­ди­мо ра­до­ве ко­ји су на­ста­ли као ис­ход аутор­ског умет­нич­ког при­сту­па ме­ди­ју књи­ге, не са­мо у по­гле­ду фор­ме већ и кон­цеп­ту­ал­них осо­бе­но­сти. Не­из­бе­жно, ова два ста­но­ви­шта су се пре­пли­та­ла и от­кри­ва­ла са­вр­ше­на при­ја­ња­ња фор­ме и са­др­жа­ја, по­пут ру­ке у пер­фект­ној ру­ка­ви­ци ко­ја ин­тен­зи­ви­ра так­тил­не мо­гућ­но­сти по­се­ти­о­ца. Ако се при­се­ти­мо, пр­ва са­рад­ња До­ма кул­ту­ре Сту­дент­ски град и Фа­кул­те­та при­ме­ње­них умет­но­сти на те­му умет­но­сти књи­ге би­ла је из­ло­жба под на­зи­вом До­дир­ни, мо­лим! по­чет­ком 2016. го­ди­не. Мо­гућ­ност да се умет­нич­ки рад узме у ру­ке, да се он ис­тра­жу­је по соп­стве­ном на­хо­ђе­њу или пак по про­пи­са­ним пра­ви­ли­ма, од ко­јих са­мо не­ка ли­не­ар­но и се­квен­ци­јал­но во­де од по­чет­ка ка кра­ју, док ве­ћи­на отва­ра мо­гућ­но­сти иш­чи­та­ва­ња и са­гле­да­ва­ња пу­тем раз­ли­чи­тих ве­за, по­не­кад на­лик на ди­ги­тал­но ис­тра­жи­ва­ње да­то­те­ка са ра­зно­ли­ким ис­хо­ди­ма, умет­ност књи­ге сме­шта у по­себ­ну, по мно­го че­му хи­брид­ну област. Дру­га из­ло­жба одр­жа­на кра­јем 2016. го­ди­не сво­јим на­зи­вом Књи­га је нај­бр­жи на­чин да се по­ста­не све­тлост на­гла­си­ла је и не­ма­те­ри­јал­ну, идеј­ну вред­ност ко­јом књи­га трас­фор­ми­ше сво­је по­се­ти­о­це и по­ве­зу­је их сна­гом илу­ми­на­ци­је и има­ги­на­ци­је. На­кон две го­ди­не из­ло­жба ко­ју су од­не­го­ва­ле две ин­сти­ту­ци­је Дом кул­ту­ре Сту­дент­ски град и Фа­кул­тет при­ме­ње­них умет­но­сти из Бе­о­гра­да, по­ве­за­ла је де­сет Умет­нич­ких фа­кул­те­та из Пољ­ске, Сло­вач­ке, Есто­ни­је, Бел­ги­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Хр­ват­ске, Сло­ве­ни­је и Ср­би­је та­ко да је 2018. го­ди­не за­по­че­ла жи­вот би­је­нел­не ма­ни­фе­ста­ци­је ко­јој смо на­де­ну­ли на­ди­мак [с]БУК. Оно што се оцр­та­ва као за­јед­нич­ки име­ни­лац за све из­ло­же­не књи­ге је кре­та­ње или дру­гим ре­чи­ма: ли­ста­ње, отва­ра­ње, рас­кла­па­ње, рас­па­ки­ва­ње, из­вла­че­ње, од­ве­зи­ва­ње, док је за не­ке од њих би­ло по­треб­но и укљу­чи­ти све­тлост, умо­чи­ти у теч­ност, при­сло­ни­ти на ухо, по­ми­ри­са­ти, при­љу­би­ти лу­пу уз књи­гу, уз око. Умет­ност књи­ге је чул­но хи­брид­на ак­тив­ност.
Мо­гућ­ност да се иде­ја у ја­кој ме­ри по­ве­же са фор­мом из­и­ску­је из­у­зет­ну флек­си­бил­ност ме­ди­ја што је у су­прот­но­сти са на­шом уоби­ча­је­ном пер­цеп­ци­јом књи­ге као де­фи­ни­са­ног и ко­нач­ног објек­та. У то­ме се кре­ће и раз­гра­на­ва умет­ност књи­ге, не­кад и про­тив фор­ме књи­ге, де­фи­ни­шу­ћи свој пред­мет кроз не­га­ци­ју. Умет­ност је стал­но пре­и­спи­ти­ва­ње, мо­гућ­ност раз­ми­шља­ња о ис­тој про­бле­ма­ти­ци из­ван око­шта­ло­сти сте­ре­о­ти­па, али и кроз ко­ри­шће­ње сте­ре­о­ти­па про­тив сте­ре­о­ти­па, не­при­ста­ја­ње на да­то, на­мет­ну­то и де­фи­ни­са­но. Ни­је све из­ми­шље­но и тре­ба по­ве­ро­ва­ти у оно што је умет­ник Са­ша Мар­ко­вић Ми­кроб по­ру­чи­вао: »Бу­дућ­ност је не­на­пи­са­на!«. И ка­да је књи­га на­пи­са­на, њен са­др­жај се мо­же са­оп­шти­ти на до та­да не­ви­ђе­ни на­чин: Пе­сма Жа­ка Пре­ве­ра Па­риз у но­ћи у ку­ти­ји ши­би­ца, ци­та­ти о во­ди у књи­зи ко­ја се по­кре­ће по­пут та­ла­са, при­ча Да­ни­ла Хар­мса Ба­бе ко­је ис­па­да­ју на стра­на­ма ко­је ис­па­да­ју, Сло­вен­ски де­мо­ни ко­ји се у по­ја­вљу­ју ме­ђу ко­ри­ца­ма тек ка­да упа­ли­мо ув све­тлост, књи­га ки­шо­бран са сли­ка­ма из жи­ти­ја у сва­кој кри­шци, па та­ко у круг, фо­то књи­жи­ца са ко­ри­ца­ма од шмир­гле, ко­ја бр­зим ли­ста­њем по­кре­ће во­жњу скејт­бор­дом, па во­жња два ауто­мо­би­ла до момента неизбежног судара кроз из­ван­ред­ну си­то­штам­па­ну књи­гу ду­гач­ку не­ко­ли­ко ме­та­ра. Умет­ност књи­ге је си­нер­ги­ја ми­сли, ре­чи, фор­ме ко­ја еск­пло­ди­ра у но­вим уни­вер­зу­ми­ма.
Про­грам пре­да­ва­ња и ра­ди­о­ни­ца ко­ји су би­ли са­став­ни део пр­вог [с]БУК би­је­на­ла по­ка­за­ли су да умет­ност књи­ге под­ра­зу­ме­ва уче­ње раз­ли­чи­тих ве­шти­на, мо­гућ­ност да умет­ник бу­де на тре­ну­так ауто­ном­на ства­ра­лач­ка ста­ни­ца у про­дук­ци­о­ном сми­слу, one man band, до ко­га су до­ве­ла ра­зно­вр­сна ко­лек­тив­на зна­ња и ди­сци­пли­не. Са­мим тим што се књи­ге обич­но пра­ве у ти­ра­жу ве­ћем од јед­ног при­мер­ка ука­зу­је на мо­гућ­ност по­сто­ја­ња јед­ног ма­те­ри­јал­ног де­ла у ру­ка­ма ви­ше ин­ди­ви­ду­а­ла­ца. Сви за јед­ног, је­дан за све мо­гао би би­ти лајт мо­тив ових кре­а­ци­ја ко­је уну­тар по­ља ви­зу­ел­них умет­но­сти де­лу­ју као фе­но­мен де­мо­кра­тич­ни­ји, при­јем­чи­ви­ји и бли­ски­ји ши­рем кру­гу по­се­тил­ца.
Же­ле­ћи да об­у­хва­ти­мо све ни­јан­се на ко­је се књи­га као ме­диј мо­же про­ми­шља­ти или ис­ко­ри­сти­ти у са­оп­шта­ва­њу иде­ја, дис­тан­ци­ра­ли смо се од уво­ђе­ња уских ка­те­го­ри­за­ци­ја и де­фи­ни­са­ња раз­ли­ка из­ме­ђу по­сто­је­ћих по­де­ла на умет­нич­ке књи­ге, књи­ге умет­ни­ка, умет­нич­ке пу­бли­ка­ци­је, би­бли­о­фил­ска из­да­ња… и од­лу­чи­ли смо се за ши­ри по­јам умет­но­сти књи­ге. Мо­гу­ће да ће вре­ме­ном у ову из­ло­жбу би­ти увр­ште­не и ди­ги­тал­не ин­тер­ак­тив­не књи­ге или дру­ги хи­брид­ни фе­но­ме­ни чи­ји до­ла­зак у бу­дућ­но­сти оче­ку­је­мо. Та­ко смо се осме­ли­ли па смо у про­грам [с]БУК-а увр­сти­ли и ра­ди­о­ни­цу ко­ја се ба­ви­ла ин­тер­нет ми­мо­ви­ма, но­вим по­пу­лар­ним фе­но­ме­ном ко­ји на бри­так на­чин по­ве­зу­је сли­ков­но и вер­бал­но, увек ду­бо­ко ура­ња­ју­ћи сво­ју оштри­цу у ак­ту­ел­на де­ша­ва­ња или пак упи­ру­ћи ди­рект­но у све­вре­мен­ски при­сут­не обра­сце по­на­ша­ња љу­ди. Умет­ност књи­ге је пре све­га кон­цеп­ту­ал­ни про­грам, кон­цеп­ци­ја ко­ја има де­ло­ве, ко­ја се ис­тра­жу­је и зах­те­ва вре­ме за усва­ја­ње. И на кра­ју, али не ма­ње, ва­жно, да скре­нем па­жњу на оно што је у са­вре­ме­ним ви­зу­ел­ним умет­но­сти­ма ско­ро па је­ре­тич­ка осо­би­на: умет­ност књи­ге је за­бав­на без по­тре­бе да ис­кљу­чи на сво­јим стра­на­ма ду­хо­вит, иро­ни­чан, ци­ни­чан и кри­ти­чан по­глед ко­ји нам упу­ћу­је.