Осни­ва­ње би­је­на­ла и њи­хо­ва ва­жност углав­ном се ве­зу­ју за не­ко дав­но про­шло вре­ме. У не­ка­да­шњој Ју­го­сла­ви­ји би­је­на­ла умет­но­сти су уста­но­вља­ва­ла ве­ли­ка име­на на­ше умет­нич­ке и про­фе­си­о­нал­не сце­не, а уче­шће на њи­ма до­при­но­си­ло је афир­ма­ци­ји уче­сни­ка. Би­ле су то ин­сти­ту­ци­је, уз по­моћ ко­јих су се, по­ред са­мог одр­жа­ва­ња из­ло­жби, раз­ви­ја­ле и дру­ге ак­тив­но­сти, кроз ко­је је кул­тур­на сце­на ра­сла и де­фи­ни­са­ла се. Би­је­на­ла да­нас има­ју раз­ли­чи­ти зна­чај. Углав­ном то за­ви­си од раз­во­ја ко­ја су има­ла на­кон рас­па­да Ју­го­сла­ви­је. Не­ка су и да­ље ва­жна и на њи­ма се мо­гу ви­де­ти са­вре­ме­ни ра­до­ви са ви­со­ким умет­нич­ким до­ме­ти­ма, а не­ка жи­ве од ста­ре сла­ве и стаг­ни­ра­ју че­ка­ју­ћи бо­љу бу­дућ­ност.
На­ша при­ча по­чи­ње у јед­ној спон­та­ној са­рад­њи то­ком ор­га­ни­за­ци­је из­ло­жбе To­uch it Ple­a­se! / До­дир­ни мо­лим! ко­ја је одр­жа­на у га­ле­ри­ји До­ма кул­ту­ре сту­дент­ски град у фе­бру­а­ру 2016. го­ди­не. Из­ло­жба је пред­ста­вља­ла са­рад­њу ко­лек­ти­ва АБА (AB­BA, A Bunch Bo­ok of Ar­tist) са др­жав­ног Уни­вер­зи­те­та Ари­зо­не из Тек­са­са и До­ма кул­ту­ре сту­дент­ски град, ко­ју је ус­по­ста­ви­ла Ма­и­да Гру­ден, уред­ни­ца ли­ков­ног про­гра­ма До­ма кул­ту­ре Сту­дент­ски град. Ни­ко­ла Ра­до­са­вље­вић, та­да сту­дент ма­стер, а да­нас док­тор­ских сту­ди­ја, на­пра­вио је кон­такт из­ме­ђу Фа­кул­те­та при­ме­ње­них умет­но­сти и До­ма кул­ту­ре Сту­дент­ски град са иде­јом да се наш Фа­кул­тет укљу­чи у ову са­рад­њу, би­ло са ак­ту­ел­ним сту­дент­ским ра­до­ви­ма, би­ло са ра­до­ви­ма из на­ше бо­га­те ко­лек­ци­је би­бли­о­фил­ских из­да­ња. На из­ло­жби су би­ле пред­ста­вље­не књи­ге из ко­лек­ци­је ове две ин­сти­ту­ци­је.
Ка­ко је са­рад­ња би­ла за­ни­мљи­ва, ин­спи­ра­тив­на, и ве­о­ма успе­шна, кроз ана­ли­зу мо­гућ­но­сти одр­жа­ва­ња ова­квих из­ло­жби до­шли смо до за­кључ­ка да би би­ло до­бро да се зна­чај­на го­ди­шња про­дук­ци­ја би­бли­о­фил­ских из­да­ња и књи­га умет­ни­ка на Фа­кул­те­ту при­ме­ње­них умет­но­сти мо­же из­ла­га­ти, те пред­ста­ви­ти јав­но­сти, на исти на­чин на ко­ји је пред­ста­вље­на и по­ме­ну­та из­ло­жба. Та­ко је у но­вем­бру 2016. одр­жа­на пр­ва ова­ква из­ло­жба под на­зи­вом Књи­га је нај­бр­жи на­чин да се по­ста­не све­тлост, ин­спи­ри­сан ра­дом Ми­ли­це Па­вло­вић ко­ја је ре­чи пе­сме Ми­ро­сла­ва Ан­ти­ћа из­ве­зла на раз­ли­чи­те ма­те­ри­ја­ле те на­пра­ви­ла сво­ју пр­ву књи­гу умет­ни­ка ко­ја је на тој из­ло­жби ви­си­ла у про­сто­ру и чи­та­ла се као не­ка­да­шњи свит­ци, у вер­ти­кал­ном на­ра­тив­ном то­ку. Тра­же­ћи на­чин на ко­ји је нај­бо­ље пред­ста­ви­ти књи­ге, та­ко да оне, као умет­нич­ка де­ла осе­тљи­ве при­ро­де, ипак мо­гу би­ти до­ступ­не по­сма­тра­чу или чи­та­о­цу, од­лу­чи­ле смо се за сто­ло­ве и ре­ђа­ње књи­га по лич­ном на­хо­ђе­њу, ујед­но ком­по­ну­ју­ћи чи­та­лач­ки / по­сма­трач­ки про­стор. За пре­гле­да­ње књи­га пред­ви­де­ле смо бе­ле ру­ка­ви­це, ко­је по­ред функ­ци­је за­шти­те де­ла од оште­ће­ња и пр­ља­ња, до­да­ју још је­дан слој чи­та­ња у при­сту­пу де­ли­ма, ука­зу­ју­ћи по­сма­тра­чу/чи­та­о­цу на па­жњу и по­што­ва­ње ко­је ова­кво де­ло зах­те­ва.
Иако је, у по­ре­ђе­њу са дру­гим из­ло­жба­ма, нај­лак­ше по­ста­ви­ти из­ло­жбу књи­га, у по­став­ци је би­ло мно­го сло­же­них ор­га­ни­за­ци­о­них зах­те­ва, те смо се по­сле овог ис­ку­ства од­лу­чи­ле да се она одр­жа­ва сва­ке дру­ге го­ди­не. О то­ме је из­ме­ђу Фа­кул­те­та при­ме­ње­них умет­но­сти и До­ма кул­ту­ре Сту­дент­ски град пот­пи­сан про­то­кол о са­рад­њи. Осми­сли­ле смо кон­цепт сле­де­ће из­ло­жбе уво­де­ћи још ве­ћи број пре­да­ва­ња и ра­ди­о­ни­ца јер се то по­ка­за­ло као за­ни­мљив ин­те­грал­ни део ова­квог до­га­ђа­ја. Та­ко је на­ста­ло би­је­на­ле. Про­је­кат је пред­ло­жен на кон­кур­су и одо­брен од стра­не Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­је је до­дат­но фи­нан­сиј­ски по­др­жа­ло Ми­ни­стар­сво про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја.
Ис­тра­жу­ју­ћи област и ана­ли­зи­ра­ју­ћи ра­до­ве сту­де­на­та Фа­кул­те­та при­ме­ње­них умет­но­сти, а упо­ре­до са све ак­тив­ни­јом ме­ђу­на­род­ном са­рад­њом на Фа­кул­те­ту и све ве­ћом мре­жом ино­стра­них фа­кул­те­та са ко­ји­ма смо са­ра­ђи­ва­ли, од­лу­чи­ле смо се да из­ло­жбу по­диг­не­мо на ви­ши ни­во те на­пра­ви­мо сту­дент­ско би­је­на­ле ме­ђу­на­род­ног ка­рак­те­ра. Осни­ва­ње та­квог до­га­ђа­ја би­ло је ва­жно из ви­ше аспе­ка­та: пр­во, ова­квих до­га­ђа­ја до са­да ни­је би­ло на на­шим про­сто­ри­ма, по­том, због ука­зи­ва­ња на ва­жност до­бро об­ли­ко­ва­них књи­га у вре­ме­ну ма­сов­не про­дук­ци­је, ка­да су књи­жа­ре пре­пла­вље­не ло­ше об­ли­ко­ва­ним књи­га­ма, за­тим, због де­фи­ни­са­ња обла­сти ко­је се про­те­же од књи­га кла­сич­но об­ли­ко­ва­них до књи­га ко­је се на­зи­ва­ју књи­га­ма умет­ни­ка (што је област ко­ја ни­је до кра­ја ја­сно де­фи­ни­са­на, те да­је про­стор за од­го­во­ре на пи­та­ња ко­је она по­ста­вља) и, на кра­ју, због ука­зи­ва­ња на по­тен­ци­јал мла­дих љу­ди ко­ји тек тре­ба да сту­пе на са­вре­ме­ну ди­зај­нер­ску сце­ну у обла­сти би­ло ко­је вр­сте из­да­вач­ке де­лат­но­сти.
Нај­а­де­кват­ни­ји на­чин за де­фи­ни­са­ње кон­кур­са би­ло је ди­рект­на са­рад­ња са фа­кул­те­ти­ма са ко­ји­ма са­ра­ђу­је­мо, а за ко­је зна­мо да има­ју раз­ви­је­ну на­ста­ву об­ли­ко­ва­ња књи­га на би­ло ком ни­воу сту­ди­ја. У то­ме нам је по­мо­гла Да­ни­ца Бо­јић из Кан­це­ла­ри­је за ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу Фа­кул­те­та при­ме­ње­них умет­но­сти пред­ла­жу­ћи фор­ми­ра­ње по­зи­ва, ко­ји се са­сто­јао од упут­ства про­фе­со­ри­ма да но­ми­ну­ју по три ра­да сво­јих сту­де­на­та и до од­ре­ђе­ног ро­ка по­ша­љу фо­то­гра­фи­је на осно­ву ко­јих би­смо ми на­пра­ви­ли пла­ни­ра­ње про­сто­ра, а и ка­ко би­смо сте­кли ути­сак о са­мој из­ло­жби.
Ра­до­ви ко­је смо као пред­ло­же­не до­би­ја­ли од­сту­па­ли су од по­чет­ног под­на­сло­ва би­је­на­ла ко­ји се ти­цао ис­кљу­чи­во књи­ге умет­ни­ка и библиофилских издања, што нас је усме­ри­ло на про­ме­ну тог под­на­сло­ва у умет­ност књи­ге, пој­ма ко­ји об­у­хва­та об­ли­ко­ва­ње књи­ге у сва­ком сми­слу.
Уни­вер­зи­те­ти, ака­де­ми­је и фа­кул­те­ти са ко­ји­ма смо ус­по­ста­ви­ли са­рад­њу у окви­ру би­је­на­ла би­ли су Кра­љев­ска ака­де­ми­ја ли­ков­них умет­но­сти из Ан­твер­пе­на у Бел­ги­ји; по­том Естон­ска ака­де­ми­ја умет­но­сти из Та­љи­на са ко­је смо ујед­но оче­ки­ва­ли по­се­ту про­фе­со­ра Ле­нар­та Мен­да (Len­nart Mand), ко­ји је на Фа­ку­тле­ту при­ме­ње­них умет­но­сти во­дио ра­ди­о­ни­цу по­ве­за књи­га у ко­жи, а та­ко­ђе и ра­ди­о­ни­цу по­ве­за у окви­ру би­је­на­ла у До­му кул­ту­ре сту­дент­ски град; ве­ли­ки број из­ван­ред­них књи­га сти­гао је са Ака­де­ми­је за ли­ков­ну умет­ност и об­ли­ко­ва­ње из Љу­бља­не, а књи­ге су би­ле иза­бра­не од стра­не про­фе­со­ра Ра­до­ва­на Јен­ка; из За­гре­ба, књи­ге је но­ми­но­ва­ло дво­је мен­то­ра, са два раз­ли­чи­та де­парт­ма­на; је­дан од фа­кул­те­та са ко­јим има­мо раз­ви­је­ну са­рад­њу је­сте Ака­де­ми­ја Јан Ма­теј­ко из Кра­ко­ва, а њи­хов екс­по­нат иза­звао је нај­ви­ше па­жње то­ком из­ло­жбе. Књи­ге су но­ми­но­ва­не и на Сарајевскоj Ака­де­ми­ји ли­ков­них умет­но­сти, ко­ја нам је, исто­риј­ски гле­да­но, нај­бли­жа по са­др­жа­ју на­ста­ве из обла­сти Гра­фи­ке књи­ге, а по­сто­је чи­ње­ни­це ко­је ука­зу­ју да је у фор­ми­ра­њу са­др­жа­ја тог пред­ме­та на Са­ра­јев­ској ака­де­ми­ји уче­ство­вао наш про­фе­сор Бог­дан Кр­шић, те и да је не­ка­да по­сто­ја­ла сна­жна са­рад­ња из­ме­ђу на­ша два фа­ку­тле­та. И на­рав­но, из­ло­же­ни су ра­до­ви на­ших сту­де­на­та, из­ве­де­них под мен­тор­ством про­фе­со­ра Мир­ја­не Жив­ко­вић и до­цен­та Оли­ве­ре Ба­та­јић Сре­те­но­вић.
Ве­ли­чи­не то­га шта смо ура­ди­ле по­ста­ла сам све­сна тек на дан отва­ра­ња из­ло­жбе. Осно­ва­ле смо би­је­на­ле! Осе­ћа­ња по­но­са и не­из­мер­не ра­до­сти су се по­ме­ша­ли. Ка­да је ко­нач­но све би­ло на свом ме­сту, у див­ној бе­лој га­ле­ри­ји До­ма кул­ту­ре Сту­дент­ски град, у ко­јој је мо­гла да се са­гле­да та див­на мре­жа Фа­кул­те­та, са раз­ли­чи­тим при­сту­пи­ма и сти­ло­ви­ма, отво­ри­ло се мно­го те­ма за чи­та­ње књи­ге, на­чи­на на ко­је оне де­фи­ни­шу иден­ти­тет сва­ког по­је­ди­нач­ног фа­кул­те­та, као и под­не­бља са ко­јег су оне до­шле, јер су све но­си­ле не­ку по­себ­ност, а све за­јед­но су сва­ка­ко сла­ви­ле умет­ност књи­ге.