Рад „Пејзажи тишине“ представља низ фотографија насталих 2020. године у оквиру предмета „Дигитална графика“. Попут дијалога, фотографије кореспондирају хаику поезији, аутора са различитих простора, као и епоха. Забележени утисци претходно инспирисати речју и целином хаику песми, фотографије имају за циљ исто што и приложена поезија: да упуте и подсете на лепоту свакодневице и тренутке присутности. Супротно буци и галами, визуелни записи теже да барем донекле оживе спокојност „замрзнутих“ догађаја . Другим речима, позивају у сагледавање, на лаконски начин, баш како хаику чини и успева, уклањајући нејасност и остављајући јасну слику и време, тј. срж онога на шта се односи. Независно од актуелности, сугеришу на све оно изван Ја, илити на тренутак, али ипак, у односу на субјект. И како каже Башо, представник овог јапанског жанра, упућујући на универзалије: „Научи од бора о бору а од бамбуса о бамбусу, остављајући иза себе своје субјективно биће. У супротном ћеш своје присуство наметати предмету и нећеш ништа научити“.