Служећи се концептом [cryptex]-a, (неологизам, Ден Браун, Да Винчијев код), књига је тематизована начин да декодира, дешифрује, у најмању руку задржи пажњу читаоца на њеном садржају – а то јесу истините приче из ауторовог живота. Циљ је постићи фокус читаоца, а метод су кодови. Књига јесте критика фокуса који се у савремености губи, а огледа се у читању и аналогно –међуљудским односима данас. Она поставља питање: „Колико се трудимо да заиста упознамо људе око себе?“ На послетку, циљ је и да се понуди шанса да се један човек (аутор) упозна. Кодови су креирани од стране аутора, на основу анализе познатих примера кодова, нпр. програмски језик, визуелни симболи, катанци са шифром и сл. Они су потом одабрани тако да концептом и материјализацијом одговарају причи коју кодирају. Растављањем „црyптеx“-а на саставне делове и концептуализацијом сваком од њих дошло се до форме књиге и три главна дела: повез (комбинацијска брава), корице (кутија) и прича (скривена порука).

Садржај књиге се састоји из страница А4 формата, 8 стварних, 6 фиктивних. Свака од њих има улогу: 1. Посвета  2. Наслов 3. О наслову 4. Прво поглавље. 5. Друго поглавље 6. Садржај

Корице су механизам за себе. О њима има помена у првој и последњој причи. Повез се може откључати на крају, када се прође кроз сваку причу. Тиме се акценат не ставља на кључ него на посвећено време.