Oтварањем свог интимног света, дајући фрагемнте дневничког карактера, сагледавам свој живот са мигреном, сведочећи о једном процесу који је давно отпочео, а који кроз фотографију мири науку и уметност (форму дневничког записа и лекарског извештаја),  подразумевајући да егзистенцијални, баш као и уметнички процеси морају да буду истражени и да је изазов трагати за њиховом суштином. Конципирана као болничка картотека ова књига се може сагледавати на више начина, уз свест да је страх и прижељкивање поновног напада (било на орган или дух), као и општа неизвесност једина константа мог рада, јер открива увек непознато – ново. Нема завршености процеса. Непознатост уметничког и емотивног кроз призму болести сукобљава страх и лепоту. Истражујући појам процеса, дајем науци уметничку снагу да кроз уочене матрице болести са другим важним процесима ослика причу о његовим фазама и исходима. Подељена у три основне целине, одабиром материјала који носе моју причу – стакла и метала, књига треба да подсети на онај стамени унутрашњи свет, сав пренапрегнут, који нечим бива окинут и изведен, у рањиву, крхку потрагу за решењем не знајући исход, у циљу враћања у ту привидну стабилност. Третирајући полароид филм у средишњој целини рада осећањима евоцираним кроз дневник и медикаментима примењеним у лекарским извештајима, желим да сведем фотографију на оно основно – емулзију и хемију. Начињеној фотографији љуштим опну и крећем у процес третмана који не могу прилагодити нити му знати крај. Микро-симболиком, ликовношћу, односом маса, истраживањем жанрова и физичких манифестација фотографије, али и посвећеним истраживањем процеса и увиђањем (не)правилности у њему, не дајем осврт већ желим да откријем срж проблема, заправо, да му се барем приближим.